Пређи на садржај
Ћир Lat EN

Начела базе

Шта је српски споменик

Српски споменици нису попис споменика на територији Србије. Ово је кровна база споменика српског историјског и културног порекла и намене — без обзира на то у којој се држави данас налазе.

Српско наслеђе не прати државне границе. Прати задужбине, сеобе, ратне путеве и заједнице.

Српско наслеђе настајало је на простору који се кроз векове ширио и сужавао: од Раса и Призрена до Свете Горе, од Будима и Темишвара до Далмације и Херцеговине, а у новије доба до Солуна, Крфа, Бизерте, Беча, Париза и Чикага. Државни регистри прате споменике у својим границама. Ова база прати споменике по њиховом пореклу и намени — по томе ко их је подигао, кога и шта памте и коме служе.

Пет критеријума

Када је споменик српски

Да би ушао у базу, споменик мора испунити бар један критеријум. Већина великих споменика испуњава више њих.

  1. I

    Ктиторство

    Подигли су га српски владари, властела, Српска црква или задужбинари.

    Манастир ХиландарМанастир МорачаМанастир ЛесновоМанастир Крушедол

  2. II

    Памћење

    Обележава личност, догађај или страдање из српске историје.

    ГазиместанЋеле-кулаСрпско војничко гробље на ЗејтинликуСпомен-подручје Јасеновац

  3. III

    Стваралаштво

    Дело је српских градитеља, сликара и вајара или школе српске уметности.

    Манастир СопоћаниМанастир КаленићМанастир ЉубостињаЦрква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану

  4. IV
  5. V

    Идентитет

    Трајно је уписан у српско историјско памћење, предање и књижевност.

    Петрова цркваКрајпуташи ДрагачеваЊегошев маузолеј на ЛовћенуМанастир Острог

Улази у базу

  • српске задужбине и светиње у Србији, региону и свету;
  • спомен-обележја личности, догађаја и страдања из српске историје, где год да су подигнута;
  • дела српских градитеља, сликара и вајара и школа српске уметности;
  • народно градитељство и камени белези — пивнице, крстаче, крајпуташи;
  • храмови и споменици српских заједница у региону и расејању.

Не улази — осим ако је постао део српске историје и културе

  • античко и римско наслеђе на тлу Србије (Гамзиград, Царичин град, Лимес);
  • природна добра и предели;
  • праисторијска налазишта;
  • споменици османске и аустроугарске власти.

Споменик туђинског порекла улази у базу ако је постао део српског памћења — као Ћеле-кула, коју су подигли Турци, а која је постала споменик српске борбе за слободу.

Типологија

Седам врста споменика

Заштита

Статуси заштите

За сваки споменик бележи се статус међународне и националне заштите:

Светска баштина УНЕСКО
добро уписано на Листу светске баштине.
У опасности
добро на Листи светске баштине у опасности.
Прелиминарна листа
добро које држава намерава да предложи за упис.
Од изузетног значаја
највиша категорија заштите непокретних културних добара у Републици Србији; следе добра од великог значаја и утврђена културна добра.

Статуси се проверавају према Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе, листама УНЕСКО-а и регистрима држава у којима се споменици налазе.

Стање и запис

Стање споменика

  • Очуван
  • Обновљен
  • Обнова у току
  • Угрожен
  • У рушевинама
  • Истражено и конзервирано налазиште

Регистарски број

Сваки споменик добија трајни регистарски број у облику СС 0001. Број се не мења када се запис допуњује и служи за цитирање и повезивање са другим базама Српског историјског корпуса.

Уредништво

Како настаје запис

  1. 1

    Пријава

    Споменик предлаже уредништво, стручни сарадник или посетилац сајта.

  2. 2

    Провера

    Подаци се проверавају у регистрима, литератури и на терену; одређују се критеријуми по којима споменик улази у базу.

  3. 3

    Упис

    Запис добија регистарски број, опис, положај на мапи и, када је могуће, фотографију.

  4. 4

    Допуна

    Запис се допуњује новим сазнањима, фотографијама и везама са другим базама.

Предложите споменик