Манастир Манасија (Ресава)
Деспотовац · Србија
1406/7–1418
Светска баштина
Српско наслеђе на листи УНЕСКО
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу уписује на Листу светске баштине добра изузетне универзалне вредности, на предлог држава потписница Конвенције о заштити светске културне и природне баштине из 1972. Србија је Конвенцији приступила сукцесијом 2001. године. Овде је издвојено српско наслеђе са те листе — у Србији и ван ње.
1979
Стари Рас и Сопоћани
Серијско добро од четири целине у Рашкој: манастир Сопоћани, манастир Ђурђеви ступови, Петрова црква и археолошко налазиште средњовековног Раса. Цркве настале од 10. до 13. века сведоче о рађању уметности средњовековне Србије, која је досегла највише домете уметности Византије и средње и југоисточне Европе. Стари Рас, на раскршћу источних и западних утицаја, сведочи о времену када је био прва престоница српске државе.
1986
Манастир Студеница
Највећи и најбогатији српски православни манастир, основан крајем 12. века. Задужбина је Стефана Немање, у којој почивају он, његова супруга Ана, у монаштву Анастасија, и први српски краљ Стефан Првовенчани. Две главне цркве, Богородичина и Краљева, чувају непроцењиве целине живописа 13. и 14. века.
1988
Света Гора — манастир Хиландар
Света Гора уписана је на Листу светске баштине као мешовито, културно и природно добро. Међу њених двадесет манастира је и Хиландар, царска лавра српског народа, коју су 1198. обновили Стефан Немања и свети Сава.
2004 / 2006 · светска баштина у опасности
Средњовековни споменици на Косову
Добро обухвата четири задужбине Немањића: манастир Високи Дечани, уписан 2004, и Пећку патријаршију, Богородицу Љевишку и манастир Грачаницу, придружене 2006. године. У њима се спајају православна византијска и западна романичка црквена архитектура, а живопис представља врхунац ренесансе Палеолога на Балкану. Од 2006. добро се налази на Листи светске баштине у опасности, због тешкоћа у управљању и очувању.
2016
Стећци — средњовековни надгробни споменици
Серијско добро које су заједно уписале Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора и Хрватска. У Србији су уписане некрополе у Перућцу и Растишту код Бајине Баште и у Хрти код Пријепоља. Стећци се јављају у 12. веку, а највећи процват доживљавају у 14. и 15. веку; одликују их разноврсни облици, рељефи и натписи.
Прелиминарна листа
Добра у припреми за упис
Прелиминарна листа је попис добара које држава намерава да предложи за упис на Листу светске баштине. Са прелиминарне листе Републике Србије у бази су три целине српског споменичког наслеђа:
Шта није у бази, а јесте на листама
Није сва светска баштина на тлу Србије српског порекла. Касноантички Гамзиград — Ромулијана, уписан на Листу светске баштине 2007, као и Царичин град и Римски лимес са прелиминарне листе, део су римског наслеђа. Природна добра — национални паркови Ђердап, Тара и Шар-планина, Делиблатска пешчара и Ђавоља варош — припадају природној баштини. Културни предео Бача биће заступљен кроз појединачне српске споменике тог подручја, као што је манастир Бођани.